POSLJEDNJI EUROPSKI KRALJEVI-RATNICI

NOVA EPIZODA SVAKE SRIJEDE U 21.00

VILJEM OSVAJAČ – KRALJ ENGLESKE

Pobednički vođa

Viljem je zadobio reputaciju savršenog vojnika, izuzeto vičnog umeću ratovanja. Njegova moć nije opadala ni nekoliko godina nakon mira iz 1060., već je uspeo da u tom periodu ojača mlado vojvodstvo Normandiju. Autoritet koji je imao mu je omogućio saveze sa hrabrim ratnicima, dok su njegove impozantne veštine organizacije, upravljanja i snalaženja u različitim zakulisnim ’igrama’ osigurale jačanje njegove moći. I spoljašnji i unutrašnji uslovi ukazivali su na to da treba proširiti vojvodstvo, na ekspanziju. Ipak, još uvek nije bilo na vidiku da je moguće da unuk jednog grobara postane Kralj Engleske. 1063. Viljem je Normandiji pripojio vojvodstvo Majen, a ubrzo nakon toga i Bretanju.Već 1066. nije više bilo okolnih zemalja koje bi se mogle pripojiti Vojvodstvu, ali se prilika za uvećanje njegovog ugleda i uticaja ukazala sa druge strane Lamanša.

Viljem i Harold Godvinson

Često se pominje Haroldova poseta Normandiji, ali postoji nekoliko verzija. Tokom ove posete dvojica vojvoda su zajedno krenula u pohod na Bretanju protiv tamošnjeg princa Konana. Harold se navodno zakleo da će podržati Viljemove pretenzije na englesku Krunu. Prema jednoj verziji, Harold je otišao u Normandiju da bi pronašao muža za svoju sestru Edit, a prema drugoj da bi oslobodio svog mlađeg brata i rođaka koji su bili taoci Anglo-Saksonaca.

Ukoliko je Harold zaista dao svoju reč, a to je ono što sugerišu normanski izvori, onda je nesumnjivo da ga je na tako nešto naterao Viljem koji se angažovao u kampanji pridobijanja argumenata i izgovora za pohod na Englesku. Čak i da sâm Harold nije došao na ideju da preuzme krunu, znao je da je ozbiljan pretendent. Shvatio je da će biti neophodno da preduzme korake kako bi obezbedio jugoistočnu obalu Engleske.

Pripreme

Krunisanje Harolda Godvinsona nakon smrti engleskog kralja Edvarda prošlo je glatko i brzo, što znači da je unapred pripremljeno mnogo ranije. Čim je za to čuo Viljem, odmah je krenuo u diplomatsku ofanzivu sa ciljem da prikupi podršku za vojni poduhvat. Viljemov tast Boldvin, regent umesto maloletnog kralja Francuske, takođe je obezbedio podršku za taj pohod od Pape Aleksandra II. Ovo je Viljemu obezbedilo mir na granicama njegove zemlje a takođe je dobio uveravanja od rimskog Cara Henrija IV (1050-1106) da se neće mešati u predstojeći sukob. Ne sme se zaboraviti da je Viljem planirao napad na zemlju veću i mnogoljudniju od njegove koju je štitio dokazani vođa. To nije bio pljačkaški napad horde Vikindga koji će nestati sa plenom, već rat u kome su ulozi bili veliki. U prošlosti, tako nešto je uspelo samo Kralju Knutu Velikom (oko 997-1035).

Vazali vojvode Viljema okupili su se u Lilebonu. Njihova dužnost bila je da štite vojvodstvo u slučaju napada, ali nisu imali obavezu da se priključe vojnom poduhvatu van granica vojvodstva. Ipak, Viljem je uspeo da ubedi barone i ratna mašina je krenula. Viljem je naredio da se izgradi ogromna flota za invaziju, što je i učinjeno za svega par meseci. Glas o ovome se brzo proneo i mnogi borci su pristupili armiji u nadi da će doći do slave i bogatstva.

Između 800 1000 brodova je od jula do septembra čekalo na povoljne vetrove. Viljem je verovatno znao za kampanju Haralda Hardrade na severu Engleske i čekao je ishod te borbe. Ma ko pobedio, znao je da će biti oslabljen. Viljemu nije bilo lako da održi kontrolu nad tako velikom vojskom a sličan problem je sigurno imao i Harold na drugoj strani moreuza.

Doručak na moru

Ubeđen da je povoljan trenutak za invaziju iz pravca Normandije prošao, Harold je naredio trupama koje su štitile obalu da odstupe. Međutim, u noći 27. septembra promenio se pravac vetra. U zoru je Viljem naredio da se brodovi ukrcaju i pripreme za isplovljavanje. Operacija je izvedena izuzetno uspešno i u sumrak je flota zaplovila prema engleskoj obali.

Vojvoda Viljem nije znao kakva je situacija na obali. Dogovor je bio da se pre iskrcavanja svi brodovi grupišu na moru. Viljemov veličanstveni admiralski brod Mora bio je brži i imao veću zapreminu od ostatka flote. Kada su se u zoru približili kopnu, kralj i posada su shvatili da su bili sami jer su plovili mnogo brže od ostalih. Da bi izbegao paniku i brigu među posadom, Viljem je naredio da se posluži bogat doručak. Dok su završili sa doručkom pojavili su se i sporiji brodovi na horizontu.

Iskrcavanje je proteklo bez ikakvih problema i nisu naišli na bilo kakav otpor. Čak i kada se sapleo dok je napuštao brod i pao na plažu, što je za sujeverne bio loš znak, Viljem je od toga napravio šalu rekavši: „Ovim zauzimam ovu zemlju; od ovog trenutka ona pripada meni.“