POSLJEDNJI EUROPSKI KRALJEVI-RATNICI

NOVA EPIZODA SVAKE SRIJEDE U 21.00

Normandija

Pre dolaska Vikinga

Zemlje na zapadu Francuske koje su se oslanjale na Lamanš su nekada naseljavali Kelti. Keltska plemena nisu bila jedinstveno društvo niti su održavala dobre međususedske odnose. U prvom veku p.n.e. Rimljani su osvojili ovo područje, a nakon pada Carstva, prevlast su preuzeli Franci.

Franci

Uprkos činjenici da je prva vikinška invazija na francusku teritoriju bila pre rođenja engleskog kralja Alfreda Velikog (849-899.), on je u mnogome doprineo uspostavljanju Normandije. Bitke sa osvajačima koji su ga napadali, uglavnom Dancima, umalo ga nisu koštale glave. Pljačkaški pohodi Vikinga su bili češći u udaljenijim područjima koja su bila lakša za napad. Ovi osvajači su toliko uživali u haosu koji su izazivali da su odlučili da osnuju stalne naseobine.

Franačka nacija je pak, imala dovoljno svojih problema. Papa Lav III je 800. godine proglasio “Karolinško carstvo”. Karlo Veliki (747-814.) je tokom svoje vladavine stalno ratovao, a išlo mu je tako dobro da je na vrhuncu moći njegovo kraljevstvo pokrivalo preko milion kvadratnih kilometara. Nažalost, njegov sin Luj Pobožni (778-840.) nije nasledio očev talenat, pa čak ni titula kralja sama po sebi nije bila dovoljna da kontroliše carstvo. Među grofovima je rastao separatizam, a u pograničnim delovima došlo je do pobuna. Konflikte je takođe izazvao i način podele zemlje među sinovima. Kada je Luj Pobožni dobio sina, Karla Kopila (823-877.), sa još jednom ženom, mogao je samo da mu ostavi zemlju nauštrb nasledstva drugih starijih naslednika. Ovo je dovelo do niza građanskih ratova.

Normani

Nakon smrti Luja Pobožnog, carstvo se napokon raspalo. Zavađena braća, Lotar, Karlo Ćelavi i Ludvig Nemački, podelili su nestabilno carstvo među sobom Verdenskim ugovorom. Kao rezultat ove deobe postavljeni su temelji buduće nemačke nacije.

111 godina nakon proglašenja Karolinškog carstva, Vikinški poglavar Rolf (cca. 860 - 932.) postao je prvi Vojvoda od Normandije na osnovu dogovora sa zapadno-franačkim vladarem Karlom Prostim (879-929.). Ovaj vladar dugo nije mogao da se nosi sa normanskim upadima, čak nije uspeo ni plaćanjem danka. Ovo je samo pokazalo svu nemoć naslednih vladara.